U okviru projekta Opštine sa nula otpada 16. i 17. decembra 2021. godine održana je konferencija Brojimo do nula – Opštine sa nula otpada. Bila je to prva od dve planirane konferencije, koje za cilj imaju promociju EU standarda, politika i praksi za povećanje resursne efikasnosti u sektoru upravljanja otpadom u prekograničnom području.
Tokom dvodnevne onlajn konferencije, ukupno 18 vrhunskih predavača i predavačica iz Srbije i Bosne i Hercegovine je podelilo svoja znanja i iskustva sa preko 100 učesnika iz javnih komunalnih preduzeća, jedinica lokalne samouprave, ministarstava nadležnih za resore upravljanja otpadom, održivog razvoja i zaštite životne sredine, zelenih preduzetnika, učenika i nastavnog osoblja iz obrazovnih ustanova, kao i ostalih relevantnih institucija i organizacija.
Konferenciju su otvorili Igor Jezdimirović, predsednik udruženja Inženjeri zaštite životne sredine i Živko Kolašinac, šef Zajedničkog tehničkog sekretarijata IPA programa prekogranične saradnje SRB-BiH 2014 – 2020, govoreći o značaju i koristima konkretnih akcija prekogranične saradnje.
Radni deo konferencije otvorila je Šejla Mahmutović, predsednica Centra za energiju, okolinu i resurse i voditeljka projekta, sa predstavljanjem projektnih aktivnosti i očekivanih rezultata. „Preko 400 evropskih gradova je prepoznalo koncept nula otpada kao pokretač društveno-ekonomskog razvoja lokalnih zajednica i strateški se opredelilo za taj koncept. Vodeći se EU praksama, kroz IPA projekat prekogranične saradnje Opštine sa nula otpada nastoji se doprineti jačanju ekonomskog razvoja u šest pilot opština: Bajina Bašta, Vladimirci, Krupanj, Visoko, Ilijaš i Sarajevo Centar“, istakla je Mahmutović.
Prvi dan konferencije bio je posvećen promociji iskustava dobrog upravljanja resursno efikasnijim sektorom od strane institucija iz BiH i Srbije, kao i lokalnim inicijativama za postizanje nula otpada, dok se drugog dana govorilo o nula otpada i cirkularnoj ekonomiji kao pokretačima ekonomskog razvoja, kao i naporima pripadnika lokalnih zajednica u kontekstu podizanja javne svesti o održivim praksama potrošnje i proizvodnje.
„Cirkularna ekonomija je razvojna šansa za zemlje Balkanskog regiona. BIH i Srbija su na samom početku (suštinske) tranzicije. Ključno je da društvo usvoji narativ Evropskog zelenog dogovora kroz Sofijsku deklaraciju i razume vrednost očuvanja prirodnih resursa i prepozna ekonomske benefite prelaska na cirkularnu/zelenu ekonomiju i mogućnost novih poslovnih prilika koje ovaj ekonomski model donosi. Kroz pravne instrumente koje propagira cirkularna ekonomija mogu se propisati mehanizmi za zadržavanje postojećih resursa u opticaju i zahtevi za kreiranje novog koncepta upravljanja otpadom-resursima u kontekstu dostizanja globalnih ciljeva: klimatska neutralnost kroz model cirkularne ekonomije. Pažnju treba usmeriti i na društveni (ekonomski) napredak sa fokusom da se osnaže i podrže industrijski sektori za investicije u inovativni način poslovanja, kako bi privredni subjekti bili konkurentni na tržištu. Tranzicija će biti uspešna, ako bude imala minimalni negativni uticaj po ekonomiju društva. Svi ključni akteri tranzicije (donosioci odluka, privredni subjekti i potrošači) će doprineti ovom uspehu ako se aktivnosti sprovode sinhronizovano i partnerski. Potrebno je iskoristiti priliku za nove investicije u čiste tehnologije i omogućiti regionalnu saradnju u kontekstu cirkularne/zelene ekonomije“, poručila je tokom svog izlaganja Sandra Kamberović – regionalna pravna stručnjakinja za pitanja cirkularne ekonomije i zaštite životne sredine.
