У оквиру пројекта „Општине са нула отпада“ 16. и 17. децембра 2021. године одржана је конференција Бројимо до нула – Општине са нула отпада. Била је то прва од две планиране конференције, које за циљ имају промоцију ЕУ стандарда, политика и пракси за повећање ресурсне ефикасности у сектору управљања отпадом у прекограничном подручју.
Током дводневне онлајн конференције, укупно 18 врхунских предавача и предавачица из Србије и Босне и Херцеговине је поделило своја знања и искуства са преко 100 учесника из јавних комуналних предузећа, јединица локалне самоуправе, министарстава надлежних за ресоре управљања отпадом, одрживог развоја и заштите животне средине, зелених предузетника, ученика и наставног особља из образовних установа, као и осталих релевантних институција и организација.
Конференцију су отворили Игор Јездимировић, председник удружења Инжењери заштите животне средине и Живко Колашинац, шеф Заједничког техничког секретаријата ИПА програма прекограничне сарадње СРБ-БиХ 2014 – 2020, говорећи о значају и користима конкретних акција прекограничне сарадње.
Радни део конференције отворила је Шејла Махмутовић, председница Центра за енергију, околину и ресурсе и водитељка пројекта, са представљањем пројектних активности и очекиваних резултата. „Преко 400 европских градова је препознало концепт нула отпада као покретач друштвено-економског развоја локалних заједница и стратешки се определило за тај концепт. Водећи се ЕУ праксама, кроз ИПА пројекат прекограничне сарадње Општине са нула отпада настоји се допринети јачању економског развоја у шест пилот општина: Бајина Башта, Владимирци, Крупањ, Високо, Илијаш и Сарајево Центар“, истакла је Махмутовић.
Први дан конференције био је посвећен промоцији искустава доброг управљања ресурсно ефикаснијим сектором од стране институција из БиХ и Србије, као и локалним иницијативама за постизање нула отпада, док се другог дана говорило о нула отпада и циркуларној економији као покретачима економског развоја, као и напорима припадника локалних заједница у контексту подизања јавне свести о одрживим праксама потрошње и производње.
„Циркуларна економија је развојна шанса за земље Балканског региона. БИХ и Србија су на самом почетку (суштинске) транзиције. Кључно је да друштво усвоји наратив Европског зеленог договора кроз Софијску декларацију и разуме вредност очувања природних ресурса и препозна економске бенефите преласка на циркуларну/зелену економију и могућност нових пословних прилика које овај економски модел доноси. Кроз правне инструменте које пропагира циркуларна економија могу се прописати механизми за задржавање постојећих ресурса у оптицају и захтеви за креирање новог концепта управљања отпадом-ресурсима у контексту достизања глобалних циљева: климатска неутралност кроз модел циркуларне економије. Пажњу треба усмерити и на друштвени (економски) напредак са фокусом да се оснаже и подрже индустријски сектори за инвестиције у иновативни начин пословања, како би привредни субјекти били конкурентни на тржишту. Транзиција ће бити успешна, ако буде имала минимални негативни утицај по економију друштва. Сви кључни актери транзиције (доносиоци одлука, привредни субјекти и потрошачи) ће допринети овом успеху ако се активности спроводе синхронизовано и партнерски. Потребно је искористити прилику за нове инвестиције у чисте технологије и омогућити регионалну сарадњу у контексту циркуларне/зелене економије“, поручила је током свог излагања Сандра Камберовић – регионална правна стручњакиња за питања циркуларне економије и заштите животне средине.