Мера 1.2 – Прекограничне иницијативе намењене подстицању размене људи и идеја у циљу унапређења професионалне и сарадње НВО сектора.
Назив пројекта: Мудро коришћење заједничких природних ресурса-пут ка одрживости прекограничног региона Србија-БИХ
Буџет пројекта:
| Вредност пројекта | ЕУ допринос | |
| Република Србија | € 134.958,35 | € 112.825,18 |
| Босна и Херцеговина | € 121.072,25 | € 101.216,41 |
| УКУПНО | € 256.030,60 | € 214.041,59 |
Корисник средстава у Републици Србији: Унија еколога-УНЕКО, Београд
Корисник средстава у Босни и Херцеговини: Центар за околишно одрживи развој-ЦООР, Сарајево
Партнери: ЈП Дирекција за изградњу и развој Бијељина, Општина Зворник, Општине Богатић и Мали Зворник
Подручје реализације:
- Србија: Општине Мали Зворник и Богатић
- Босна и Херцеговина: Општине Бијељина, Зворник и Братунац
Циљне групе пројекта: Локалне власти у општинама
Трајање пројекта:
Циљеви пројекта:
Општи циљ пројекта: Допринос одрживом развоју прекограничног региона Србије и БиХ кроз подстицање сарадње и приступа крајњих корисника у интегрисаном управљању природним ресурсима у сливу реке Дрине.
Специфични циљеви:
Специфични циљ 1. Повећати капацитете локалних актера да активно делују у управљању животном средином у прекограничној области.
Специфични циљ 2. Подстицати прекогранична институционална партнерства кроз развијање заједничких акција за заштиту и ефикасно коришћење регионалних ресурса.
Специфични циљ 3. Повећати јавну свиест и подршку јавности за заштиту и одрживо кориштење природних ресурса у прекограничном региону.
Активности и резултати пројекта
Слив реке Дрине у прекограничној области две земље је врло богат природним ресурсима. У циљу очувања тог потенцијала и његовог коришћења потребно је успоставити заједничку и дугорочну заштиту.
Пројекат је обухватао три општине из Србије (Љубовија, Мали Зворник и Богатић) и три из Босне и Херцеговине (Бијељина, Братунац и Зворник), у намери да допринесу одрживом развоју прекограничне области две земље. Циљ пројекта био је повећање сарадње и укључивање свих актера у заштиту заједничких природних ресурса и интегрисано управљању.
Једна општина у сливу риеке Дрине не би могла сама решити ове проблеме, јер су неопходне заједничке, дугорочне, планиране и координиране активности у циљу управљања природним ресурсима у прекограничном региону.
У току пројекта формиране су радне групе које су чинили стручњаци и представници локалне заједнице. Учествовали су на радионицама и тренинзима о партиципативном интегрисаном планирању управљања природним ресурсима, анализи стања животне средине и природних ресурса и учешћу јавности у њима.. Након што је образовање завршено, припремили су студију о стању природних ресурса. ГИС база података створена је и као алат за планирање управљања природним ресурсима, а ДПСИР методологија за процену локалних природних ресурса кориштена је као основа за кључни документ који је произведен у оквиру пројекта – Акциони план за управљање природним ресурсима.
Организовано је 9 јавних расправа, на којима су стручњаци, локалне управе,локалне невладине организације имали прилику да изнесу своје коментаре и сугестије на поменуте теме.
