• Усклађивање постојећих закона са концептом циркуларне економије, извршење ревизије индустријске политике и развијање сарадње са приватним сектором, сарадња са локалним заједницама и студије о кључним темама водиље су ка даљем напретку и усвајању Зелене агенде за Западни Балкан и проналажењу решења за усвајање свих ставки тог документа.
    Отпад није одговорност појединца и тиче се свих нас! – Да би концепт нула отпада заживео у пракси неопходно је подстицати одрживо управљање ресурсима, оспособљавати креаторе политика, активно укључити заједницу и радити на развоју инфраструктуре за одвојено прикупљање и третман отпада.
    У систем управљања отпадом је потребно укључити и неформалне сакупљаче отпада, припаднике социјално угрожених категорија и усмерити их на место сакупљања отпада и пружити им одређену формалну улогу. За пример се наводи једна локална фирма која истиче да до 40% укупних приода долази од стране неформалних сакупљача отпада.
  • Продужена одговорност произвођача је препорука ЕУ за побољшано сакупљање посебних категорија отпада као што су електрични и амбалажни отпад. У обе земље је неопходно радити на јачању сарадње између оператера система за посебне категорије отпада и јединица локалне самоуправе, које још увек нису у довољној мери препознале вишеструке користи система продужене одговорности.
    Зелене јавне набавке су наша будућност и подразумевају набавку роба и услуга које су кроз цели животни век употребе у складу са „зеленим критеријумима“. БиХ и Србија морају препознати моћ зелених јавних набавки као моћног алата за спречавање настанка отпада.
  • Опасан отпад који завршава у природи и тако даље угрожава животну средину, као што су отпадна уља која су врло канцерогена, представљају изузетан ресурс. Да би овај ресурс могао правилно да се искористи потребна су адекватна законска решења и боља институционална контрола управљања оваквим врстама отпада.
  • Поред улоге државе која треба да успостави правни оквир и обезбеди доследну примену прописа како би се циркуларна економија развијала, не треба занемарити ни улогу грађана. Потребно је да свако од нас промени пре свега потрошачку свест, а онда и усвоји правила адекватног одлагања отпада. Бирајући производе од еко материјала, са дужим веком трајања, сваки појединац може да допринесе смањењу отпада који одлази на депоније.
  • За развој пословних идеја базираних на концепту циркуларне економије кључан је тзв. „трипле хелиx“ односно сарадња између образовних институција, привредног сектора и доносиоца одлука.
  • Јединице локалне самоуправе требају препознати и значај ЕУ фондова и усмерити напоре за подршку развоја зеленог предузетништва.
  • У образовне системе је неопходно интегрисати тематику заштите животне средине јер су млади нараштаји заправо амбасадори позитивних промена.