На Осмој националној конференцији о територијалној сарадњи која је одржана 14. децембра у Привредној комори Србије, Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић представила је резултате програма територијалне сарадње Србије са земљама ЕУ и региона. Том приликом је истакла да је у периоду од 2004. до 2020. године ЕУ за те програме издвојила око 400 милиона евра.

Како је навела, финансирано је више од 1600 пројеката на територији Србије у којима је учествовало преко 1000 партнера, а програмима и резултатима је обухваћено око 100.000 људи. 

На данашњој Осмој националној конференцији, осим представљања досадашњих резултата, представљен је и програм УРБАКТ, као један од десет будућих прекограничних програма у којима Србија учествује од прошле године, а који ће трајати до 2027. године.

Мишчевић је истакла да прекогранични програми омогућавају бољу припремљеност за оно што, каже, следи, а то је приступање ЕУ. 

„Важно је разумети како сарађујемо са ЕУ, како унапређујемо нашу билатералну сарадњу, али и сналажење у припремама за оно што долази и са процесом приступања ЕУ, али и након ступања у заједницу. Важно је да уочимо и препознамо и потенцијале из спроведених програма, како би их уврстили у нове пројекте“, рекла је министарка. 

Сви ови пројекти су, додала је Мишчевићева, допринели да у многим градовима, срединама и местима грађани добију бољу комуналну, саобраћајну инфраструктуру, да мала и средња предузећа унапреде своја пословања и обезбеде више радних места, као и да се унапреди туризам. 

„Обновом објеката културне баштине, изградњом бициклистичких стаза, обновом музеја, галерија, домовима културе, као и рад у школама, институцијама и болницама кроз велики број пројеката који су допринели унапређењу рада у заштити животне средине, то је све од велике важности за локалне регионалне заједнице држава које су у процесу приступања ЕУ“, рекла је министарка. 

Реализација ових пројеката у сарадњи са суседним државама, истиче Мишчевић, помогла је да се реше заједнички проблеми.

„Инфраструктурни пројекти и обнова установа културе допринела је развоју туризма у малим и средњим локалним самоуправама, а самим тим и унапређење запошљавања“, рекла је Мишчевић. 

Закључила је да ће наставак ових програма и нова финансијска перспектива допринети развоју и реализацији нових идеја. 

Директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије Михаило Весовић отворио је ову конференцију и нагласио да су српске компаније и српска привреда већ дубоко интегрисани у економију ЕУ и да се све оно што се дешава у ЕУ директно пресликава на дешавања у српској економији. 

„Прекогранични програми сарадње су, иако на неком националном нивоу можда мање видљиви, изузетно корисни за локалне самоуправе, као и за регионалне привредне коморе које су у последњих 10 година учествовале у великом броју ових пројеката и програма и на тај начин много учинили да сарадња има свој економски ефекат“, рекао је Весовић. 

Руководилац Заједничког секретаријата програма УРБАКТ Теофил Герка представио је овај програм, и нагласио да чак 72 одсто становника Европе живи у урбаним срединама. 
„Циљ овог програма је да подстакне одрживи интегрисани урбани развој у градовима широм Европе. Сви велики градови имају исте или сличне трендове и изазове када су у питању одрживи развој, социјална политика и климатске промене“, рекао је Герка. 
Он је посебно издвојио пројекат Агри – Урбан. 

„Реч је о производњи хране у малим и средњим градовима у Европи. Ми смо подржали ову стратегију, и она може допринети одрживости, и повећању економске моћи једног града“, рекао је Герка. 

Одобрени буџет за УРБАКТ, за све земље у програму (Албанија, БиХ, Црна Гора, Северна Македонија и Србија) је око 108 милиона евра и једна од првих активности почетком наредне године биће у оквиру пројекта декарбонизације градова. 

Србија ће ову прекограничну сарадњу, финансиране Инструментом за претприступну помоћ (ИПА 3) у периоду од прошле до 2027. године реализовати са Мађарском, Румунијом, Бугарском, Хрватском, БиХ, Црном Гором, Северном Македонијом, и кроз ИПА Јадранско – Јонски програм, Програм за Дунавски регион и већ поменути, УРБАКТ програм.