На Соколцу је 26.фебруара 2020. године у оквиру пројекта ‘’ Очување јединственог биодиверзитета у подручју долине реке Дрине’’ одржана прва конференција посвећена заштити Панчићеве оморике, ендемичне врсте за коју се процењује да би у наредних 50 година могла да нестане уколико се Србија и Босна и Херцеговина, чија подручја насељава, заједно не посвете овом проблему.
На конференцији је било речи о пројектним активностима које заједнички спроводе предузеће „Шуме Републике Српске“ и Национални парк „Tара“. Пројектом су уједињене активности на целом подручју где расте Панчићева оморика.
Реч је о локалитетима са обе стране Дрине, а пројектом ће бити заштићено 20 станишта Панчићеве оморике у општинама Бајина Башта, Сребреница, Милићи, Рогатица, Вишеград и Фоча.
Вршилац дужности директора „Шума Републике Српске“, Славен Гојковић изразио је задовољство што је ово јавно предузеће домаћин конференцији која је проистекла из заједничког пројекта са Националним парком „Tара“ о заштити Панчићеве оморике, ендемичне врсте за коју се процјењује да би у наредних 50 година могла да нестане уколико се заједно не посвете овом проблему.
Директор Националног парка Tара, Драгић Караклић нагласио је да је пројект везан за очување Панчићеве оморике у њеним природним налазиштима, а сва станишта ове ендемске врсте у Националном парку Tара налазе се у првом степену заштите.
Маријана Јосиповић из Националног парка „Tара“ рекла је новинарима да је циљ пројекта да допринесе очувању биолошке разноврсности Подриња, али и заштити Панчићеве оморике, која је данас светски угрожена врста.
Она је истакла да пројектни партнери заједничким снагама желе да потпомогну опстанку ове врсте у будућности кроз унапређено управљање угроженим стаништем Панчићеве оморике, подизање свести о значају угрожених врста и друге активности.
Редовни професор Шумарског факултета Универзитета у Бањалуци, Милан Матаруга рекао је да су у спровођењу овог пројекта ангажовани Институт за молекуларну генетику у Београду, Шумарски факултет Универзитета у Бањалуци, заводи за заштиту природе и научноистраживачка заједница.
Матаруга каже да је на људима од струке и науке са ових подручја да очувају и спасу од нестајања ову јединствену врсту чије станиште је на подручју Републике Српске и Србије са обе стране реке Дрине од Милића до Фоче.
Доктор Јелена Алексић са Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београду рекла је новинарима да је свима јасно још од 1955. године, када је ова врста заштићена у бившој Југославији, да Панчићеве оморике има само на овим подручјима у природној популацији због чега је треба заштитити.
Она је истакла да је потребно да се направи свеобухватна генетичка студија на основу које ће се направити план газдовања и дугорочна стратегија да би Панчићева оморика опстала на овим теренима и у будућности.
Најљепши четинар Европе Панчићева оморика /Picea omorika/ представља ендемични ријетку врсту, једну од најстаријих у европској флори, коју је на планини Тари 1875. открио познати ботаничар и научник Јосиф Панчић.
