Данас је на Златибору озваничен још један корак ка јачању регионалне сарадње и унапређењу живота грађана Србије и Црне Горе. Министарка за европске интеграције Србије, Тања Мишчевић, заједно са својим колегама, потписала је Финансијски споразум за ИПА III финансијску перспективу 2021-2027, чија вредност износи 8,4 милиона евра. Овај споразум је део Програма прекограничне сарадње Србија – Црна Гора.
Споразум је потписан у присуству амбасадора Европске уније у Србији, Емануелеа Жиофреа, и државне секретарке у Министарству европских послова Црне Горе и националне ИПА координаторке, Милене Жижић.
Мишчевић је истакла важност ових „малих ИПА“ пројеката, упркос мањим средствима којима располажу. Она је нагласила да су ови пројекти досад донели огромне користи за стотине хиљада грађана Србије, као и за људе са друге стране границе. Њихова заједничка сарадња има потенцијал да донесе много више ефикасности и бољег резултата него затварање у националне границе.
Министарка Мишчевић истакла је и да ови пројекти нису само кључни за европски пут и чланство Србије у ЕУ, већ и показатељ партнерства које превазилази само преговоре о партнерству. До сада су у оквиру прекограничног програма са Црном Гором уговорени пројекти вредни 12,6 милиона евра, док су са Босном и Херцеговином договорени пројекти вредни чак 23 милиона евра. Ови пројекти су усмерени на области као што су здравство, туризам, социјална инклузија, социјални рад и заштита културних добара.
Овај споразум представља још један корак ка јачању регионалне сарадње и унапређењу квалитета живота грађана ових земаља. Са оптимизмом гледамо у будућност и радујемо се реализацији ових пројеката који ће донети многе користи нашим заједницама.
„Данас је потписан потпуно нови уговор о Програму прекограничне сарадње Србије и Црне Горе, којим је из фондова Европске уније предвиђено укупно 8,4 милиона евра“, рекао је амбасадор Жиофре.
„Последњих година, Европска унија је препознала важност прекограничне сарадње у решавању кључних питања као што су јавно здравље, запошљавање и очување богатог културног наслеђа. Ови програми служе као светионик наде и напретка у овим регионима, подстичуćи јединство и напредак“, рекао је амбасадор ЕУ.
Он је навео да досадашњи примери прекограничних пројеката показују моћ сарадње у решавању заједничких изазова и коришćењу прилика за раст и развој.
„Кроз улагања у јавно здравље, запошљавање и културно наслеђе, ови програми стварају јаче везе међу суседним народима. Они служе као сведочанство посвећености ЕУ уједињеној, просперитетној и мирној Европи“, закључио је Жиофре.
Сарадња између Србије и Црне Горе на пољу прекограничне сарадње има дугу и успешну историју која сеже уназад до 2008. године. На недавном догађају, Милена Жижић, државна секретарка у Министарству европских послова Црне Горе и национална ИПА координаторка, подсетила је на досадашње успехе и планове за будућност.
Кроз шест јавних позива, Србија и Црна Гора су уговориле чак 62 пројекта вредна више од 13 милиона евра. Ови пројекти су имали широк спектар утицаја и били су усмерени на различите области као што су култура, здравство, економска сарадња, социјална инклузија и запошљавање, заштита животне средине, прилагођавање климатским променама и развој туристичких потенцијала. Њихов главни циљ био је унапређење квалитета живота људи како у општинама на северу Црне Горе, тако и у Рашком, Златиборском и Моравичком округу у Србији.
Посебно се истакао Програм прекограничне сарадње за период 2014-2020, који је допринео економском, друштвеном и територијалном развоју ових подручја. Кроз њега је уговорено 26 пројеката у оквиру финансијске перспективе ИПА II, а нагласак је био на интеграцији, заједничком развоју и искоришћавању потенцијала ових регија како би постале атрактивније за живот и рад.
Трећи позив овог програма био је фокусиран на области повећања запошљавања, унапређења управљања отпадом и третмана отпадних вода, као и на побољшање капацитета за коришћење туристичких потенцијала. Вредност овог позива износила је 3,41 милион евра, а уговорено је 10 пројеката који ће додатно допринети развоју подручја.
Милена Жижић изразила је велико задовољство због наставка сарадње кроз наредни ИПА III програм од 2021-2027. Овај програм ће бити усмерен на два специфична циља, а то су побољшање квалитета јавних, здравствених и социјалних услуга за укључивање маргинализованих група у пограничном подручју. Ово је још један корак ка јачању сарадње између Србије и Црне Горе, те унапређењу квалитета живота грађана ових регија.
Након свечаног потписивања споразума о прекограничној сарадњи између Србије, Црне Горе и Европске уније, присутнима се обратила Зара Халиловић, руководилац Оперативне структуре Дирекције за европске интеграције Босне и Херцеговине.
Зара Халиловић је истакла посебно задовољство данашњом церемонијом потписивања финансијског споразума, честитајући представницима Србије, Црне Горе и Европске уније на овом важном кораку. Изразила је своје уверење да ће будући Програм прекограничне сарадње Србија – Црна Гора бити успешно спроведен, чиме ће се додатно ојачати сарадња између ових земаља.
Зара Халиловић је такође нагласила значај ових програма у контексту европског пута, истакавши да они не само што ће донети конкретну корист кроз пројекте и резултате, већ су од велике важности и за сарадњу партнерских организација у целом региону. Ова сарадња ће допринети јачању веза међу суседним народима.
Очекује се да ће потписивање финансијског споразума за Програм Србија-Босна и Херцеговина ускоро бити следећи корак, чиме ће се додатно унапредити сарадња између ове две земље у циљу постизања заједничких европских циљева.
Након уводних обраћања додељени су грантови у оквиру Трећег позива за подношење предлога пројеката из ИПА III финансијске перспективе 2014-2020. за два програма прекограничне сарадње: Србија – Црна Гора и Србија – Босна и Херцеговина.
Додељено је 23 уговора у вредности од 6,6 милиона евра који ће у овим прекограничним подручјима допринети развоју и побољшању здравствених услуга, социјалне инклузије, туризма и туристичке инфраструктуре, економског развоја, предузетништва, промоцији биодиверзитета, унапређењу предузетничких вештина и могућности рањивих група и младих.
