U nameri da ispita u kojoj meri su mladi u Srbiji zadovoljni načinom sprovodjenja omladinskih politika na lokalu, Centar za ravnomerni regionalni razvoj (CenTriR) je sproveo istraživanje medju 544 učenika srednjih škola iz Sremske Mitrovice, Stare Pazove, Rume, Prijepolja, Nove Varoši, Užica i Čajetine. Rezultati ovog istraživanja omogućili su uvid u stepen društvenog angažovanja i informisanosti mladih, najznačajnije probleme sa kojima se mladi suočavaju, kao i stepen njihovog zadovoljstva radom lokalnih kancelarija za mlade, osnovanih kako bi odgovorile na potrebe i interesovanja mladih.
Istraživanje je pokazalo da srednjoškolci u Srbiji u dovoljnoj meri ne prepoznaju značaj uključivanja u rad lokalnih organizacija koje se bave pitanjima mladih. Samo 17% ispitanika je izjavilo da učestvuje u makar jednom vidu formalnog omladinskog udruživanja, a medju njima, ubedljivo dominira članstvo u učeničkim parlamentima, kao formi školskog organizovanja koja u Srbiji postoji od 2003. godine, potom članstvo u lokalnoj organizaciji Crvenog krsta, dok se na trećem mestu nalazi učešće u radu lokalnih kancelarija za mlade.
Srednjškolci u Srbije najčešće prate zabavne (34.3%) i sportske sadržaje (25.6%) i to uglavnom na televiziji ili na interentu, preko kojih se najčešće informišu o dešavanjim u društvu. Svega 15% srednjškolaca najčešče prati sadržaje namenjene mladima, dok najmanje interesovanje pokazuju za praćenje kulturnih i informativno-političkih sadržaja (8.7%).
Kao najveći problem sa kojim se suočavaju mladi u Srbiji, anketirani učenici srednjih škola su izdvojili nezaposlenost, što znači da mladi sasvim objektivno procenjuju ovaj problem jer poslednje procene govore da je čak svaka druga mlada osoba u Srbiji bez zaposlenja, što je daleko više od evropskog proseka. Na drugom mestu po rangiranju se nalazi siromaštvo mladih, što je „naličje“ problema nezaposlenosti, na trećem mestu se nalazi problem lošeg obrazovnog sistema.
Polovina ispitanika smatra da vlasti, odnosno donosioci odluka na nacionalnom i lokalnom nivou, uopšte ne podstiču mlade da aktivnije učestvuju u društvenim dešavanjima. Sa druge strane, 22% učenika smatra da vlasti podstiču mlade ili da su ti podsticaji zadovoljavajući, dok veliki broj njih (29%) nije znao da odgovori na ovo pitanje. To zapravo znači da veliki broj mladih ne zna koji su to procesi odlučivanja u kojima bi mladi trebalo da učestvuju i da li na tom planu nacionalne i lokalne vlasti preduzimaju adekvatne mere i aktivnosti.
Istraživanje pokazuje da se kancelarije za mlade u odredjenoj meri prepoznaju kao promoteri i zastupnici politika i aktivnosti za mlade. Najveći broj ispitanika upravo je kancelarije za mlade prepoznao kao lokalna tela koja najviše rade na unapredjenju položaja mladih. Na drugom mestu se nalaze škole, dok poslednje mesto u zastupanju interesa mladih zauzimaju lokalne organizacije političkih partija. Zanimljivo je napraviti paralelu sa rezulatima istraživanja sprovedenog na teritoriji Bosne i Hercegovine, koje pokazuje da srednjoškolci u ovoj zemlji najmanje poverenja imaju u komisije za mlade i ogranke političkih partija, kada je reč o zastupanju interesa mladih, a da škole identifikuju ka institucije koje najviše rade na unapredjenju položaja mladih. Medjutim, svega 16% srednjškolaca u Srbiji zna za neku aktivnost lokalne kancelarije za mlade, dok je samo 11% njih učestvovalo u nekoj inicijativi ili aktivnosti ovih kancelarija. Ove brojke su relativno niske i pokazuju da srednjoškolci nisu dovoljno upoznati i uključeni u rad ovih kancelarija, na šta su ukazali i rezultati analize o funkcionisanju ovih kancelarija u Srbiji, jer je broj korisnika njihovih usluga na mesečnom nivou, kao i broj aktivnih volontera u većini opštinama veoma mali u odnosu na čitavu populaciju mladih.
Medjutim, ono što najviše zabrinjava jeste činjenica da svega 13% mladih smatra da će položaj mladih u Srbiji u narednih 10 godina biti značajno bolji, dok po jedna trećina smatra da će stanje biti isto (36%) ili čak i lošije nego sada (32%). Ovaj nalaz treba da zabrine sve kreatore politike za mlade, jer ovakav pesimizam najčešće rezultira apatijom i letargijom mladih, bez bilo kakve spremnosti mladih da se trenutno stanje poboljša nekim vidom omladinskog aktivizma.
Ovi nalazi su deo šireg istraživanja sprovedenog na projektu „Mladi-najznačajnija pokretačka snaga našeg regiona“, koje se bavi utvrdjivanjem stvarnog stanja na planu sprovodjenja omladinskih politika u pograničnim lokalnim zajednicima u Srbiji i BiH. Projekat, kroz IPA program Prekogranična saradnja Srbija – Bosna i Hercegovina, finansira Evropska unija, a zajednički ga realizuju dve organizacije civilnog društva – Centar za ravnomerni regionalni razvoj – CenTriR (Beograd) i Helsinški odbor za ljudska prava u Republici Srpskoj (Bijeljina). Rezultati ovog šireg istraživanja, koje se fokusira na gradove i opštine sa obe strane granice, kao i rezultati Analize koja se odnosi isključivo na gradove i opštine u Republici Srbiji, dostupni su na vebsajtu CenTriR-a, i to na sledećim adresama: publikacija i analiza za Srbiju.
IZVOR: http://www.centrir.org/index.php?news=109
Vest o saopštenju objavili su i:
http://www.sirmiuminfo.rs/apps/siap.dll/prikazi_vest?VrstaVesti=1&VestId=7789
http://www.grad-ruma.net/vesti/82-srbija/8538-nezaposlenost-najveci-problem-mladih-u-srbiji
