English
Serbian
Bosnian

Common Ideas for a Better Future

Ekonomski razvoj, zaštita životne sredine, socijalna kohezija i razmena ljudi i ideja. Više detalja ovde

Common Ideas for a Better Future

Ekonomski razvoj, zaštita životne sredine, socijalna kohezija i razmena ljudi i ideja. Više detalja ovde

Common Ideas for a Better Future

Ekonomski razvoj, zaštita životne sredine, socijalna kohezija i razmena ljudi i ideja. Više detalja ovde

Common Ideas for a Better Future

Ekonomski razvoj, zaštita životne sredine, socijalna kohezija i razmena ljudi i ideja. Više detalja ovde

Common Ideas for a Better Future

Ekonomski razvoj, zaštita životne sredine, socijalna kohezija i razmena ljudi i ideja. Više detalja ovde

AFRS

Izjava korisnika Više detalja ovde

EUMETAL2

Izjava korisnika Više detalja ovde

CROSS SPA

Izjava korisnika Više detalja ovde

Eno Agri

Izjava korisnika Više detalja ovde

UP.S.TREAM 2

Izjava korisnika Više detalja ovde

EU
 

Održan ciklus radionica sa mladim aktivistima i kreativcima u zapadnoj Srbiji

U Užicu, Prijepolju, Šapcu, Loznici i Valjevu održan je tokom marta drugi krug radionica sa mladim kreativcima i aktivistima civilnog sektora, omladinskih organizacija i kancelarija za mlade. Radionice su održavane u okviru projekta E761 Susretanja/Convergence, koji se kroz Program prekogranične saradnje Srbija – BiH realizuje uz podršku Delegacije Evropske Unije.

U Prijepolju smo 2. marta održali trening iz osnova javnog zastupanja za grupu mladih iz Prijepolja koji su uključeni u inicijativu javnog zagovaranja dobijanja prostora za više omladinskih organizacija čija je misija podrška mladima u kreativnom i profesionalnom razvoju. Kroz tehnike javnog zagovaranja, mladi su testirali svoj integritet, snagu ideje, saveznike i oponente, analizirali ciljeve i strategije. Cilj je bio i da grupa proveri svoju spremnost za proces javnog zagovaranja, odnosno izbor najbolje strategije. Nakon što su sagledali snagu koalicije i ciljeve javnog zagovaranja, grupa je utvrdila da nije u ovom trenutku dovoljno jaka i da ima jasan identitet, te je osim cilja da to ostvari u budućnosti, izabrala i strategiju pilot projekata koja bi vodela i osnaživanju i profilisanju grupe i ostvarenju cilja.

Na javnom sastanku zainteresovanih strana u Užicu, 3. marta, Academica je predstavila koncepciju saradničkog prostora (co-working) kao jednog od mogućeg modela kreativnog razvoja kroz podršku preduzetničkim inicijativama u sektoru kreativnih industrija i srodnim delatnostima. Sastanku je prisustvovalo 18 frilensera koji su pokazali visok stepen interesovanja za ovu inicijativu koju je zainteresovana da realizuje Gradski kulturni centar. Ova ustanova raspolaže sa više od 150 m2 prostora koji bi uz manju investiciju mogao za kratko vreme biti prostor koji bi primio putem javnog konkursa prve korisnike iz mikrobiznisa usluga. Nakon što je ideja potvrdjena kroz prepoznati uzajamni interes obeju strana (javne ustanove i frilensera), Gradski kulturni centar Užice će pokrenuti prve korake u realizaciji ovog projekta kroz izradu studije izvodljivosti, koja će u prvim koracima sagledati tehnički i finansijski plan realizacije, potom i plan realizacije, kroz analizu drugih zainteresovanih strana.

Kako civilni sektor i, naročito mladi, mogu doprineti lokalnom kreativnom razvoju bila je tema radionice – treninga u Loznici i Šapcu 12. i 13. marta 2014. godine. Na inicijativu Kancelarije za mlade u tim gradovima, lokalni aktivisti i frilenseri okupili su se i radili uz pomoć našeg tima na dizajnu javne akcije u njihovim gradovima, koja bi trebalo da stavi temu kreativnosti i kreativnog razvoja u javnu sferu i ocrta neku od glavnih uloga omladinskog i neprofitnog rada.
Loznička grupa mladih, koju čine dizajneri, fotografi, vizuelni umetnici, prateća zanimanja kreativnom sektoru prošli su kratki kurs iz osnova generisanja kreativnih rešenja i osnove komunikacija – kreiranje poruke u medijskom nastupu. Šabačka grupa je sastavljena od aktivista udruženja Svetlost i Kombinart, predvodjena Kancelarijom za mlade u tom gradu. S obzirom da je grupa heterogenija, radionica je imala cilj da kroz kou?ing pristup pomogne akterima da dodju do zajedničkog interesa i identiteta, kao i novih uloga ovih tradicionalno postavljenih nevladinih organizacija.
22. marta u valjevskom Narodnom muzeju radionicu javnog zastupanja/javnog zagovaranja na veoma aktuelnoj temi zagovaranja dobijanja prostora Doma vojske za kreativne i umetničke inicijative civilnog i neprofitnog sektora Valjeva. Učesnici su bili i iz organizacije inicijatora – Vakum i drugi zainteresovani kreativci ovog grada, tim od 12 ljudi zagovornika inicijative. Cilj radionice bio je da proveri inicijativu zagovaranja dobijanja prostora Doma vojske za pretvaranje u neprofitni polivalentni kulturni centar odnosno coworking prostor i hab.

Tokom radionice analizirana je pozicija organizacije u percepciji predstavnika lokalne samouprave i samih inicijatora, da bi se sagledao raskorak izmedju predstave koju o sebi i svom radu imaju članovi organizacije, naspram očekivanoj slici koju imaju predstavnici lokalne samouprave. U nastavku, posebna pažnja je stavljena na definisanje teme javnog zastupanja na adekvatan način, tako da zadovolji suštinu koncepta JZ, uvaži političku realnost lokalne samouprave i zahteve inicijatora kampanje. Naposletku, učesnici su uz pomoć tima analizirali različite strategije koje su na raspolaganju javnim zagovaračima, i odabrali tri, odnosno četiri, koje su najprimerenije u konkretnom slučaju. Učesnici su došli do zaključka da, pored sastanaka sa donosiocima odluka, uključivanjem drugih organizacija i pojedinaca u kampanju javnog zagovaranja, treba razmišljati i o razvoju pilot projekata, kako bi se gradio identitet i snaga grupe, a paralelno sa tim, išlo bi se na zagovaranje za dobijanja prostora nekadašnjeg Doma JNA za programe, uz predstavljanje različitih modela budućeg funkcionisanja. Predloženo je, da prvi korak u aktivnostima bude izrada veb-sajta inicijative, kao deo medijske strategije. Radionica je pomogla u sagledavanju pozicije inicijative, definisanju ciljeva i izbora adekvatne strategije koje su, tokom radionice definisali učesnici. Procena trenera je da je sadašnji tim motivisan, ima integritet i treba da pojača identitet da bi stekao čvrstu poziciju zagovaranja.

Kao rezultat radionice, ove omladinske grupe Lozničani i Šapčani će nastaviti procese osmišljavanja javnih akcija (u tim gradovima pod nazivom OK dan), definisanje ključnih poruka prema ciljnim javnostima i kreiraće javni dogadjaj, kojim će samostalno upravljati, a koji je planiran da bude realizovan do polovine maja u oba grada. U Valjevu, inicijativa za javno zastupanje opredelila se za strategiju medijske vidljivosti i uz pomoć projekta kreiraće veb prezentaciju inicijative. Omladinski kreativci i aktivisti iz Prijepolja i Užica su se kroz ispitivanje potreba opredelili za obrazovne strategije, jačanjem sopstvenih kapaciteta. Njima će se pridružiti frilenseri Požege, u kojoj je identifikovanje ključnih omladinskih grupa ili frilensera nije dalo dovoljno osnova da se radi na specifičnoj omladinskoj temi ili inicijativi u tom gradu.

Academica kroz ovaj projekat želi da osnaži omladinske grupe i frilensere da prepoznaju nove teme svog rada u kreativnim industrijama, pronadju pravce svog ličnog i profesionalnog razvoja i kroz aktivizam civilnog sektora, javnim zastupanjem, postave temu omladinske kreativnosti u lokalne agende, tamo gde se to može. U slučajevima gde ne postoji demokratski kapacitet ili je javna sfera uzurpirana, prazna ili kontaminirana, Akademika je prepoznala svoju misiju u osnaživanju samih predstavnika kreativnog sektora, tj. pre svega frilensera, budući da je civilni sektor u ovim gradovima u krizi održivosti, krizi identiteta i misije.

Uloga civilnog sektora u kreativnom razvoju/kreativnim industrijama može biti:
a) socijalna uloga – gde su medijatori izmedju stejkholdera, npr. javnih vlasti i privatnog/poslovnog sektora – radeći na unapredjenju lokalnih instrumenata podrške kreativnom sektoru (tipična medijacija i javno zagovaranje);
b) demokratska uloga – gde se radi na kreiranju ambijenta za razvoj kreativnosti kroz kulturu tolerancije, saradnje, promocije lokalnih identiteta i grupa, uključivanjem marginalnih grupa u projekte vezane za razvoj kreativnih veština (npr osoba sa hendikepom, žena, starih, njihovo osnaživanje kroz učenje ili zagovaranje, razvijanje i zaštita multikulturalnosti) – proširena misija civilnog društva sa novom temom;
c) obrazovna – gde se radi na organizovanju kurseva za strukovno osposobljavanje, lični i profesionalni razvoj kreativaca, naročito frilensera i mikrobiznisa… – uloga provajdera edukativnih usluga;
d) ekonomska – gde i same organizacije civilnog sektora postaju provajderi usluga u kreativnom sektoru, time što pokreću i vode projekte kojima je cilj zapošljavanje, razvoj lokalnog kreativnog tržišta, naročito turističkog, i sl.