English
Serbian
Bosnian

Common Ideas for a Better Future

Ekonomski razvoj, zaštita životne sredine, socijalna kohezija i razmena ljudi i ideja. Više detalja ovde

Common Ideas for a Better Future

Ekonomski razvoj, zaštita životne sredine, socijalna kohezija i razmena ljudi i ideja. Više detalja ovde

Common Ideas for a Better Future

Ekonomski razvoj, zaštita životne sredine, socijalna kohezija i razmena ljudi i ideja. Više detalja ovde

Common Ideas for a Better Future

Ekonomski razvoj, zaštita životne sredine, socijalna kohezija i razmena ljudi i ideja. Više detalja ovde

Common Ideas for a Better Future

Ekonomski razvoj, zaštita životne sredine, socijalna kohezija i razmena ljudi i ideja. Više detalja ovde

AFRS

Izjava korisnika Više detalja ovde

EUMETAL2

Izjava korisnika Više detalja ovde

CROSS SPA

Izjava korisnika Više detalja ovde

Eno Agri

Izjava korisnika Više detalja ovde

UP.S.TREAM 2

Izjava korisnika Više detalja ovde

EU
 

Radna grupa III održana u Tuzli

Udruženje za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji TK Fenix iz Tuzle i Caritas Valjevo trenutno implementiraju projekt pod nazivom UPSTREAM 2, sa ciljem promocije socijalizacije i tretmana u oblasti mentalnog zdravlja.

U utorak, 17. februara održana je trećća radna grupa u Tuzli, kojoj su prisustvovali članovi projektnog tima Nenad Perić i Carlo Bernardis te predstavnici sledećih organizacija: predstavnik Grada Tuzla, UG Agora, UG Zemlja djece, UG TK Fenix, Disciplinski centar za maloletnike, Filozofski fakultet Tuzla, JU M-S Gradjevinsko geodetska škola, JU M-S Rudarska škola, OŠ Simin Han, OŠ Pazar, OŠ Breške, OŠ Tušanj.

Sastanak je održan na temu “Načini saradnje službi mentalnog zdravlja, nevladinog sektora i obrazovnih institucija sa ciljem unapredjenja mentalnog zdravlja mladih“.

Svi učesnici su  izrazili pozitivna mišljenja o samom projektu Upstream II te načinu pristupanja aktivnostima, pri čemu su smatrali kako su radne grupe efikasan alat jer omogućuju različitim stručnjacima da se sastanu i diskutuju o problemima u neformalnom okruženju.

Tokom radne grupe diskutovalo se o raznim temama pri čemu je svaki učesnik aktivno sudelovao davajući korisne informacije zasnovane na vlastitom iskustvu.

Prvenstveno je prihvaćen opšti stav o važnosti održavanja radionica i sastanaka sa omladinom, jer im radionice ovog tipa omogućavaju da pričaju otvoreno o svojim problemima; na ovaj način psiholozi stiču uvid u potrebe za intervencijom zasnovane na postojećim problemima. Takodjer, ovakvi sastanci su veoma efikasni u rešavanju problema mentalnog zdravlja omladine jer omogućavaju pristup problemu na dva načina: stručnjaci mogu saznati da li postoje problemi sa mentalnim zdravljem te na osnovu toga mogu planirati daljnje akcije; nadalje, imaju mogućnost rešavanja problema u začetku, odnosno pre nego što oni postanu ozbiljne prirode.  Prisutni školski psiholozi su naveli i najčešći problem medju omladinom: poremećaji prehrane, nasilje u porodici, samoozlečivanje.

Još jedan važan aspekt ovih sastanaka leži u činjenici da deca obično potporu i pomoć ne traže od roditelja nego da preferiraju da razgovaraju sa stručnjacima izvan obitelji. Iz ovog razloga su svi prisutni učesnici grupe izrazili svoju spremnost da budu uključeni u programe koji bi za cilj  imali pružanje potpore te poboljšanje mentalnog zdravlja omladine.

Vidljivo je i kako omladina predstavlja odličnu ciljnu skupinu za akcije koje se bave mentalnim zdravljem: kao što je prethodno rečeno, veoma su otvoreni i željni znanja o ovoj tematici: žele razgovarati, učiti i biti informirani. Uz sve navedeno daju povratne informacije, više su aktivni nego odrasli pojedinci, što omogućava stručnjacima da rade sa njima na način koji proizvodi odlične rezultate po pitanju prevencije.

Sa roditeljima je teže raditi jer su više opterećeni eventualnim negativnim uticajem mogućnosti kategorizacije:  često se dešava da roditelji ne prihvaćaju mišljenje stručnjaka ili njihov savet jer odbijaju prihvatiti da njihovo djete ima neku vrstu problema ili poteškoće. Dodatno, roditelji nisu toliko otvoreni, kao omladina,  kada je u pitanju dijeljenje informacija: veoma retko pričaju o dogadjajima unutar porodice, posebno kada se javlja i potreba za prijavljivanjem problema (npr. neobična ponašanja). Jedan od razloga ovog ponašanja je socijalna stigma, za koju smatraju, kojoj bi mogli biti podvrgnuti, ako priznaju da imaju dete sa problemom ili poteškoćom. Rezultat svega je retko prisustvovanje roditelja na sastancima sa stručnjacima u školi: osjećaju se uvredjeno što netko „izvana“, iako je stručnjak, daje sebi za pravo da im govori o mogućnostima vaspitanja njihovog deteta. Iz ovog razloga je nužno raditi sa roditeljima na senzitizaciji prema ovoj temi, te na nošenju sa osećajima krivnje koje osećaju jer njihova deca imaju problem ili poteškoću.

Jedan od velikih problema u školi je i količina posla koju pedagozi i psiholozi imaju. Oni poseduju ograničene resurse, imaju puno obaveza i malo vremena, puno administrativnih poslova, često njihov posao nije dovoljno priznat od strane kolega a često kolege ne pružaju ni dovoljno podrske njihovom radu.  Ove situacije često dovode do pozicije koja onemogućava pomoć deci na potreban način što ugrožava njihovo fizičko i mentalno zdravlje.

Svi učesnici su se složili kako resursi  postoje (univerziteti, nevladine organizacije) te da postoji mnogo talentiranih profesionalaca koji bi sjajno obavljali posao na polju mentalnog zdravlja ali i da problemi trebaju biti rešavani sistemski. Svi učesnici u okviru sistema mentalnog zdravlja trebaju raditi skupa uz odgovarajuću organizaciju. Najvažnijom se smatra koordinacija rada sa nevladinim organizacijama koja mora biti poboljšana.

Glavni zaključci i indikatori za budući rad:

ü  Resursi su dostupni ali moraju biti adekvatno podeljeni kako bi se koristili efektivnije.

ü  Saradnja izmedju svih učesnika (nevladine organizacije, javne institucije i škole) na polju mentalnog zdravlja je jedan od ključnih koraka.

ü  Nužno je raditi sa omladinom jer oni dopuštaju prevenciju, te što su najaktivnija i najsenzitivnija populacija.

ü  Svi stejkholderi moraju biti uključeni u inicijative koje ciljaju na poboljšanje mentalnog zdravlja omladine.

ü  Potrebno je stvoriti preduslove za adekvatan rad stručnjaka, sa posebnim fokusom na njihovu edukaciju.

WG III (2)WG III (1)