English
Serbian
Bosnian

Common Ideas for a Better Future

Ekonomski razvoj, zaštita životne sredine, socijalna kohezija i razmena ljudi i ideja. Više detalja ovde

Common Ideas for a Better Future

Ekonomski razvoj, zaštita životne sredine, socijalna kohezija i razmena ljudi i ideja. Više detalja ovde

Common Ideas for a Better Future

Ekonomski razvoj, zaštita životne sredine, socijalna kohezija i razmena ljudi i ideja. Više detalja ovde

Common Ideas for a Better Future

Ekonomski razvoj, zaštita životne sredine, socijalna kohezija i razmena ljudi i ideja. Više detalja ovde

Common Ideas for a Better Future

Ekonomski razvoj, zaštita životne sredine, socijalna kohezija i razmena ljudi i ideja. Više detalja ovde

AFRS

Izjava korisnika Više detalja ovde

EUMETAL2

Izjava korisnika Više detalja ovde

CROSS SPA

Izjava korisnika Više detalja ovde

Eno Agri

Izjava korisnika Više detalja ovde

UP.S.TREAM 2

Izjava korisnika Više detalja ovde

EU
 

Edukacija i stimulacija poslodavaca ključni faktor radne inkluzije

U okviru projekta  „UPSTREAM II – Unapredjenje socijalizacije i tretmana u mentalnom zdravlju – 2. deo“ koji kofinansira EU iz programa Prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina u okviru  IPA komponente prekogranične saradnje, a sprovode Caritas Valjevo i Udruženje za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji Feniks iz Tuzle tokom decembra meseca u Valjevu održane su četiri fokus grupe na temu radne inkluzije korisnika usluga psihijatrijske službe Valjevo.

Da bi se došlo do kvalitetnijih podataka u cilju istraživanja ovog socio-ekonomskog  problema učesnici fokus grupa podeljeni su u četiri grupe prema pozicijama sa kojih pristupaju ovoj problematici. Prvu grupu činili su korisnici usluga psihijatrijske službe Valjevo, drugu njihovi roditelji, treću profesionalci zaposleni u sektoru medicinskih i socijalnih usluga i četvrtu grupu koja je okupila preduzetnike i direktore uspešnih kompanija iz Valjeva i Beograda.

Korisnici koji su učestvovali u fokus grupi glavnu podršku za sve, pa i zapošljavanje, vide u svojoj porodici. Ne veruju mnogo u pomoć drugih i države, uglavnom smatraju da se moraju boriti sami. Pojedinci su imali loša iskustva sa poslodavcima, ali prvenstveno zbog zakonskih ograničenja, odnosno, lekarskih izveštaja kojima im se ograničava radna sposobnost.

 

„Prvi zaključak profesionalaca i privrednika koji su učestvovali u radu fokus grupa jeste da postoji velika neinformisanost i dosta zakonskih nejasnoća kada su u pitanju osobe sa psihičkim problemima i smatraju da je termin „osobe sa psihičkim problemima“ prilično generalizovan i da većina ljudi ima nedovoljna znanja i dosta predrasuda na temu mentalnih poremećaja.  Produkt neznanja i neinformisanosti poslodavaca  je strah od zapošljavanja ovakvih osoba  ali ipak kao zaključak fokus grupe nameće se činjenica da bi većina poslodavaca pružila šansu  korisnicima usluga psihijatrijske službe uz adekvatne podsticajne državne mere. Teška ekonomska situacija i neizvesni uslovi poslovanja su prepreka poslodavcima i mora se očekivati od države da poreskim olakšicama stimuliše upošljavanje osoba koje se nalaze na marginama društva“ kaže Snježana Badrić, menadžer projekta UPSTREAM.

 

Statistika Svetske zdravstvene organizacije govori da svaka četvrta osoba na planeti tokom života ima neki mentalni poremećaj, a brojna epidemiološka istraživanja potvrdjuju da je većina somatskih bolesti povezana sa duševnim zdravljem. Iz tog razloga  rezultati zajedničkog istraživanja spovedenog u Valjevu i Tuzli na temu radne inkluzije korisnika usluga psihijatrijskih službi, biće značajni i pružiće smernice za dalji rad na polju mentalnog zdravlja i zapošljavanja osoba sa psihičkim smetnjama u Srbiji i i Bosni i Hercegovini